Naša apoteka

This is the post excerpt.

Advertisements

Dobar dan i dobro došli u Našu apoteku. Ovo će biti naša virtuelna apoteka gde ćemo zajedno, Vi i ja, deliti naša iskustva, znanja, činjenice, mišljenja… Ovo će biti mesto gde ću ja, kao farmaceut, deliti neke savete o najrazličitijim temama iz apoteke. Ovo ce biti mesto gde možete dobiti savet, stručno mišljenje, lični stav farmaceuta. Pišite mi Vaša pitanja, teme koje želite da obradim, sugestije i lična iskustva. Pišite mi i ako ste kolega, farmaceut, zdravstveni radnik Vaša mišljenja. Nadam se da cemo nekom pomoći i lepo se družiti.

Vaša apoteka

post

Kako sprečiti prolećne alergije!🌱

Kijanje. Curenje iz nosa. Oči koje svrbe i suze. Da. To je to doba godine – sezona prolećnih alergija. Svuda oko nas lete “mace”, parkirani automobili prekriveni žutim prahom. Polen! Ah! Taman smo izašli iz sezone virusa i gripa, a sada nastupa sezona alergija.

Prevencija – što manje izlaganje alergenima. Postoje neke stvari koje možemo raditi, kako bismo smanjili izlaganje alergenima.

– ograničiti vreme koje provodite napolju kada je visoka koncentracija polena u vazduhu. To će značajno smanjiti izloženost alergenima i smanjiti Vašu reakciju na iste. TV stanice, novine, kanali o vremenskoj prognozi redovno izveštavaju o dnevnim koncentracijam polena. Pratite to!

-držite zatvorene prozore za vreme sezone polena i koristite klima uredjaje sa HEPA filterima. Tako će Vaši domovi ili radne prostorije imati najmanju moguću količinu alergena.

-počnite sa uzimanjem antihistaminika (lekova protiv alergija) pre nego što počne sezona polena. Najveći broj lekova najbolje deluje ako se uzima na ovaj način. To sprečava da Vaše telo oslobadja histamin i ostale medijatore alergijskih reakcija koje dovode do neprijatnih simptoma.

-tuširajte se i šamponirajte kosu svakog dana pre odlaska u krevet. To će ukloniti polen iz Vaše kose i sa tela i neće ga biti u krevetu u kome spavate. Ukoliko više volite da se tuširate ujutru ili ne želite da perete kosu svakog dana, barem je dobro iščetkajte ili česljajte pre spavanja. Takodje dobro istresite garderobu nakon boravka napolju.

-perite posteljinu jednom nedeljno, deterdzentima i na visokoj temperaturi. To će ukloniti svako zrnce polena koje je ipak dospelo do Vaše posteljine. I nikako nemojte susiti ves napolju, vec u masini za susenje vesa ili u zatvorenim prostorojama.

-nosite kape i naocare za sunce. To ce malo spreciti kontakt polena sa Vasim ocima i kosom.

-koristite kapi za nos koje sprecavaju ulazak polena u nos. To su ili kapi sa ectoinom, koje stvaraju hidrofilni film na sluzokozi nosa ili kapi koje stvaraju fizicku barijeru i sprecavaju prodor polena.

-ukoliko imate kucne ljubimce koji provode dosta vremena napolju, gledajte da ih iscetkate ili jos bolje isperete vodom pre ulaska u kucu.

Vitamin Sunca

Svi smo, još kao deca, čuli koliko je važan vitamin D. Sećamo se kako nam mama gura kašičicu ribljeg ulja u usta dok se mi mrštimo. Da li je vitamin D zaista toliko važan?

Da. I za bebe, decu i starjie ljude.

Vitamin D, ili vitamin Sunca, je liposolubilan vitamin. Sintetiše se u koži pod uticajem UV zraka. Medjutim, kako mi živimo u umereno kontinentalnoj klimi, količina vitamina D koja se sintetiše u koži, nije dovoljna za potrebe organizma. Odrasli unose ovaj vitamin i putem hrane, ali je za bebe veoma bitno da unose dodatni vitamin D, pošto ga u majčinom mleku nema u dovoljnim količinama.

A danas, naša deca ne moraju da se mršte uz riblje ulje, jer postoje oblici vitamina D, koji nemaju ukus i uzimaju se po kap ili dve.

Zašto je vitamin D toliko važan?

Vitamin D doprinosi:

-održavanju zdravlja koštanog sistema

-održavanju normalne funkcije mišićnog sistema

-normalnom funkcionisanju imunog sistema

-u prevenciji karcinoma dojke, srčanih problema…

Primarna uloga vitamina D je u metabolizmu kalcijuma i fosfora, i učestvuje u izgradnji kostiju. U nedostatku vitamina D kosti nisu dobro mineralizovane i nastaju meke kosti i skeletni deformiteti.

Vitamin D, regulacijom metabolizma kalcijuma u mišićnim ćelijama, učestvuje u kontrakciji i relaksaciji mišića.

Istraživanja pokazuju da vitamin D ima ulogu u prevenciji i tretmanu mnogih stanja, kao što su dijabetes tip I i II, hipertenzija, intolerancija na glukozu, i kao dodatna terapija za multiplu sklerozu. Postoje studije koje ukazuju na povezanost smanjenih nivoa vitamina D u organizmu sa depresijom.

Postoje dve forme vitamina D. To su vitamin D2 i D3. D2, ergokalciferol, proizvode ga neke biljke uz UV zračenje. Danas često neke namirnice sadrže D2, kao način da se obogati hranljivost (mlečni proizvodi, žitarice…). Vitamin D3, holekalciferol, je najaktivniji oblik vitamina D. Kada sunce dodirne našu kožu, konvertuje se holesterol u vitamin D. To uključuje razne biološke procese, od kojih je najvažnija apsorpcija kalcijuma u kosti, i gde vitamin D ostvaruje svoju najznačajniju ulogu.

Izvor vitamina D:

-izloženost sunčevoj svetlosti, a da koža ne izgori, je najprirodniji način održavanja nivoa vitamina D.

-vitamina D ima i u lososu, tunjevini, sardinama, ostrigama, skuši, žumancetu, obogaćenom mleku…

Uzroci nedostatka:

nedovoljna izloženost sunčevim zracima. Na žalost, većina ljudi sve manje vremena provodi u prirodi, a sve više u zatvorenom prostoru (kancelariji, školi, kod kuće…), otuda skoro 50% svetske populacije ima deficit vitamina D.

vegani često imaju nedostatak vitamina D

-kod starijih ljudi bubrezi su manje sposobni da konvertuju vitamin D u njegovu aktivnu formu, što dovodi do nedostatka ovog vitamina.

-kod nekih digestivnih poremećaja (Chronova bolest, celijakija…) digestivni trakt ne može adekvatno da resorbuje vitamin D

gojazni ljudi često imaju niže nivoe vitamina D u krvi.

Koliko nam je potrebno vitamina D? Neka uobičajena doza za suplemente je 400 do 600 IJ. Medjutim medicinski eksperti za osteoporozu savetuju 1000 do 2000 IJ, naročito za starije ljude.

Predoziranje vitaminom D je retko, ali moguće ako se uzimaju extremne doze nekoliko meseci. Najveći problem kod predoziranja je akumulacija kalcijuma u krvi što dovodi do slabljenja apetita, mučnine, povraćanja, vrtoglavice, slabosti, problema sa bubrezima.

Vitamin D ne bi trebalo da uzimaju osobe sa hiperkalcemijom i hiperparatireoidizmom.

Vitamin D je jedini vitamin koji nam je potuno besplatno dostupan svima. Samo izadjete u prirodu, po sunčanom danu, i uzmete svoju dozu vitamina D. 🌞

Život sa ekcemom

Šta je ekcem? Ekcem ili dermatitis je upalna bolest kože (derma-koža, titis-upala). To je jedna od najčešćih i jedna od najneprijatnijih bolesti kože. Oko 1 od 3 ljudi je u svom životu imalo bar jednu epizodu ovog oboljenja kože. U prvoj fazi bolesti  koža je crvena, suva, hrapava i najčešće svrbi. U kasnijoj, i opasnijoj, fazi nastaju kraste, bolne pukotine, plikovi iz kojih curi tečnost. Zgog narušenog integriteta kože, poremećena je njena osnovna zaštitna uloga, te lako može doći do infekcije koja se može proširiti i na dublje slojeve kože.

Dva najčešća tipa ekcema su atopijski i kontaktni dermatitis.

Atopijski dermatitis je hronična bolest kože. To je najčešća vrsta ekcema od koje boluje oko 5% ljudi. Atopija je nasledna sklonost koja se manifestuje burnijim reagovanjem na različite stimuluse iz spoljašnje sredine. Često kod ovih ljudi u porodici ima naslednih alergija, astme, preosetljivosti na deterdžente, hemikalije, životinjske dlake, jaja, mlečne produkte…

Bolest najčešće počinje u ranom detinjstvu i postepeno slabi ili čak potpuno nestaje u pubertetu. Uglavnom se lokalizuje na unutrašnjoj strani laktova, kolena, zglobova i oko vrata. Koža je suva, iritirana, upaljena. To je benigno, nezarazno oboljenje. Postoje periodi remisije-potpune sanacije svih znakova i simptoma, mirna faza. I postoji period egzacerebracije – povratka i pogoršanja svih parametara. A često, naročito kod dece, zbog svraba i češanja, bakterije naseljavaju ekcem što dodatno komplikuje tok bolesti i lečenje.

Lečenje:

-ukolio je genetsko, edukacija pacijenata i izbegavanje takozvanih “okidača” ekcema,

-korišćenje emolijentnih krema, u mirnoj fazi, koji stvaraju film na koži i čine kožu hidriranom,

-koristiti uljane kupke koje ne isušuju kožu,

-u fazi pogoršanja lekar će uglavnom prepisati kreme sa kortikosteroidima za kratkotrajnu upotrebu,

-u težim slučajevima prepisuju se imunosupresivi, oralni kortikosteroidi,

-antibiotici, ukoliko dodje do infekcije,

-antihistaminici, za ublažavanje svraba.

Kontaktni dermatitis je sličan atopijskom dermatitisu, ali nema genetskog nasledja. Može da nastane kao alergija na neke supstance, nikal (veoma često se nalazi u nakitu), latex, parfem, odeću (vunenu, sintetičku…), ili biljke. Može da nastane i kao iritacija na hemikalije, deterdžente, sapune, izbeljivače… Lečenje je preventivno – izbegavanje faktora koji izazivaju ekcem. I nega kože.

Na našem tržištu postoji veoma kvalitetni proizvodi za negu kože sa atoijskim dermatitisom. To su uljane kupke i kreme i balzami koji koži vraćaju lipide (La roche-posay, Uriage, Bioderma, Eucerin, Svr…). Veoma je važna nega kože, naročito u progresivnoj fazi, čak i ako ne možete da priuštite neke skuplje i kvalitetnije preparate, koristite neke koji su pristupačniji. Koristite kreme sa pantenolom, ureom, nevenom, kupke od ovsenih pahuljica, hidrirajte kožu bar dva puta dnevno.

Ključne stvari za život bez ekcema:

-Izbegavanje hrane koji su poznati kao alergeni (gluten, jaja, mleko), izbegavanje rafinisane hrane, šećera, hrane sa pojačivačima ukusa, sa aditivima… Što manje “upakovane” hrane, što više prirodnih namirnica, voća i povrća.

-Korišćenje uljanih kupki uz ograničenu dužinu kupanja ili tuširanja. Korišćenje emolijentnih krema i balzama za negu koji koži vraćaju lipide, obnavljaju zaštitni sloj, smiruju zapaljenje kože i svrab.

-Uvodjenje probiotika u ishranu, kao i fermetisane hrane, koja nadoknadjuje dobre bakterije, jača imuni sistem i smanjuje učestalost pojave ekcema.

-Suplementi glutamina imaju pozitivan efekat na imuni sistem, oblaže creva, ublažava simptome alergije i važan je za stvaranje prirodnog ovlaživača kože.

-Suplementi kao kurkumin, omega 3, imaju antioksidativno dejstvo, smanjuju upalne procese. Omega 3 masne kiseline su važan sastojak kože, i uzimanjem ovog suplementa pomažete Vašoj koži da izgradi lipidnu barijeru i da održi hidriranost.

-Izbegavanje stresa, jer se kod atopičara svaka stresna situacija odražava na kožu. Čitajte knjige, opuštajte se, družite se…

Podrška porodice utiče na emocionalno zdravlje, samopouzdanje…naročito je bitna za decu.

 

Ukoliko imate ekcem, morate naučiti da živite sa tim. To nije nešto zbog čega bi trebalo da patite, da se izolujete, da gubite samopouzdanje. To Vas ne definiše. To samo znači da morate više nego drugi da pazite na ishranu, način života, i negu kože. Uvek gledajte i neke dobre strane Vašeg ekcema, pomoći će Vam da živite zdravo, da se zdravije hranite i ojačaćete snagu volje. A to će Vam koristiti u životu. Naučite i Vašu decu tome. Prihvatite ekcem kao deo svog života.

 

B12 – izvor energije

Da li ste nekad pomislili da Vam treba vitamin B12? Nikad? Da li osećate umor, iscrpljenost, manjak energije, nesvesticu, glavobolju, zujanje u ušima, gubitak apetita. Možda Vam nedostaje B12.

Naš organizam ne može da sintetiše vitamin B12, tako da ga moramo unositi putem hrane. B12 se nalazi u namirnicama životinjskog porekla -mesu, jajima, mlečnim proizvodima, školjkama, ribi… Kada se unese u organizam, dolazi do želudca, tu se luči unutrašnji faktor koji je neophodan za resorpciju vitamina B12. Unutrašnji faktor služi kao “nosač”, koji će da prenese B12 do creva, gde se nalazi receptor za njegovu resorpciju. U organizmu se deponuje u jetri, a zalihe se mogu cuvati 3 do 5 godina.

Vitamin B12 ima veoma važnu ulogu u organizmu. Vazan je izvor energije za čoveka, pomaže u stvaranju DNK, nerava (mijelinskog omotača) i krvnih ćelija. Nepohodan je za normalno funkcionisanje mozga i imunog sistema. Dobar je za srce, jer smanjuje nivo homocisteina. Visok nivo homocisteina je povezan sa kardiovaskularnim bolestima. Podize energiju u organizmu, zbog toga se preporučuje sportistima. Kod ljudi koji su na hemoterapiji dolazi do uništavanja ćelija želudca, te im se preporučuje da uzimaju megadoze vitamina B12, koji je izuzetno važan kod ljudi koji imaju kancer.

Kako dolazi do nedostatka ovog vitamina u organizmu? Pre svega, vegani i vegeterijanci, koji ne jedu namirnice životinjskog porekla, su u riziku. Iako savremena istraživanja tvrde da vitamin B12 sintetišu bakterije, i da se tako unosi u organizam, standardna medicina ipak savetuje veganima da unose B12 u vidu suplemenata. Ljudi čije ćelije želudca ne luče unutrašnji faktor, koji je neophodan za apsorpciju B12, ne mogu ga apsorbovati. Oni oboljevaju od perniciozne anemije, i neophodno je parenteralno da dobijaju B12 kako bi ga nadoknadili. Kod ljudi starijih od 50 godina, često su oštećene ćelije želudca, tako da se i kod njih javlja problem pri apsorpciji vitamina B12. Takodje stariji ljudi piju više lekova, a neki od njih mogu smanjiti količinu B12 u organizmu, metformin, antikonvulzivi, metotrexat, a i dugotrajna upotreba antibiotika smanjuju B12 u organizmu. Kod ljudi koji piju puno lekove za suzbijanje lučenja želudačne kiseline, kao što su inhibitori protonske pumpe, takodje u manjoj meri mogu da apsorbuju ovaj vitamin, jer se suzbijanjem lučenja želudačne kiseline, smanjuje i lučenje unutrašnjeg faktora. Ljudi koji imaju digestivne bolesti, kolitis, kronovu bolest, celijakiju…imaju često deficit vitamina B12.

Prvi simptomi nedostatka vitamina B12 su veoma nespecifični. To su umor i iscrpljenost, manjak energije, letargičnost, nedostatak daha, nesvestica, glavobolja, zujanje u ušima, manjak apetita. Kasnije nastaju specifičniji simptomi žuta prebojenost kože, bolni i crveni jezik, ulceracije u ustima, problemi sa hodom, problemi sa vidom, promena raspoloženja od depresije do psihoze, simptomi demencije. Često se dešava da se deficit vitamina B12 zameni sa demencijom jer se javlja kod starijih ljudi i dovodi do gubitka memorije, dezorijentisanodti i problema pri mišljenju, a to su i simptomi demencije.

Vitamin B12 je naziv za grupu vitamina poznatu pod nazivom kobalamin. Postoje četiri tipa kobalamina:

-metilkobalamin

-adenozilkobalamin

-hidroksokobalamin

-cijanokobalamin.

Metilkobalamin i adenozilkobalamin su najaktivnije forme vitamina B12. Hidroksokobalamin je sintetisan kao oblik koji se primenjuje injekciono. Cijanokobalamin je jeftiniji oblik vitamina B12, i kao takav, se nalazi u većini suplemenata za nadoknadu B12. Adenozilkobalamin je veoma skup i retko se nalazi u suplementima, te ako uzimate neki B12, gledajte da to bude neki aktivniji oblik, kao sto su metilkobalamin i adenozilkobalamin.

Vitamin B12 je neophodan za zdravlje ljudi. Ne samo da podiže nivo energije u organizmu, već utiče na normalno funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, mozga i nervnog sistema, kosti, zglobove, imuni sistem. Kada unosite B12, unosite životnu energiu!

Hrana i lekovi

Kako treba popiti lek? Pre jela, posle jela, sa vodom ili jogurtom, sa sokom… I kako hrana utiče na lekove?

Lek je, uglavnom, najbolje popiti sa vodom, u stajaćem ili sedećem položaju. Ukoliko je bitno da se pije na prazan stomak, farmaceut to treba i da Vam napomene. Hrana interaguje sa lekovima na različite načine. Na nivou resorpcije, bioraspoloživosti ili na nivou izlučivanja, pri cemu se može povećati ili smanjiti koncentracija leka u krvi. Tada nastaju neželjeni toksični efekti leka ili izostanak terapijskog efekta.

Koje su to najčešće interakcije lekova sa hranom?

Antibiotici – često interaguju sa kalcijumom, magnezijumom, kazeinom iz mleka. Naročito antibiotici iz grupe tetraciklina (doksiciklin) i hinolonski antibiotici ( ciprofloksacin) sa mlekom stvaraju nerastvorne komplese i smanjuju njihovu resorpciju. Takodje, antibiotik azitromicin treba izimati na prazan stomak, jer kad se uzima sa hranom smanjuje mu se bioraspoloživost za 43%. Lek metronidazol nikako ne kombinovati sa alkoholom, cak ni 48h posle prestanka uzimanja leka, jer nastaje veoma neprijatna disulfiramska reakcija.

Statini – lekovi koji snižavaju holesterol, ukoliko se uz njih konzumira alkohol moze dodatno oštetiti jetru. A sok od grejpfruta dovodi do povećanja statina u krvi i do potencijalno opasnih efekata.

Varfarin – lek za razredjivanje krvi ne bi trebalo uzimati sa zelenim povrćem (spanać, brokoli, kelj…) jer sadrže puno vitamina K koji učestvuje u koagulaciji, te može poremetiti efikasnost i bezbednost terapije varfarinom.

Antidepresivi (MAO inhibitori) – ne bi trebalo kombinovati sa hranom koja sadrži tiramin, kao sto su sirevi, crveno vino, jogurt, dimljena hrana, suvo voće…) jer mogu nastati opasne hiertenzivne krize.

Analgetici i antipiretici (ibuprofen, aspirin, diklofenak, meloksikam…) – uvek uzimati nakon obroka jer dovode do oštećenja sluzokože želuca koja može biti veoma opasna kod dugotrajne terapije. Paracetamol ne treba uzimati sa alkoholom jer može nastati oštećenje jetre. Coca-cola dovodi do pojačane resorpcije ibuprofena i samim tim mu pojačava dejstvo.

Antihipertenzivi – ukoliko pijete lekove za snižavanje krvnog pritiska, trebalo bi  smanjiti unos hrane koja sadrži veću količinu natrijuma (kuhinjska so, mineralne vode, supe iz kesice, razni dodaci jelima…).

Antihistaminici – imaju bolju resorpciju ukoliko ih uzimate na prazan stomak. I nemojte ih kombinovati sa alkoholom jer povećava pospanost.

Bronhodilatatori (teofilin) – ukoliko se uzimaju sa masnom hranom pojačava im se dejstvo. Suprotno tome, kad se uzimaju sa ugljenim hidratima imaju slabije dejstvo. Alkohol povećava negative efekte bronhodilatatora. A kofein im pojačava dejstvo i zajedno imaju ekscitatorni efekat na centralni nervni sistem.

Digoksin – uzima se na prazan stomak jer hrana bogata vlaknima smanjuje njegovu bioraspoloživost i može dovesti do izostanka terapijskog efekta. Takodje treba izbegavati senu i kantarion. Glicirizin, koji se nalazi u nekim slatkišima, može dovesti do iregularnih otkucaja srca i infarkta.

Vazodilatatori (izosorbdinitrat, mononitrat, nitroglicerin…) – alkohol može dovesti do pojačane dilatacije krvnih sudova i opasnog sniženja krvnog pritiska.

Benzodiazepinialkohol pojačava sedaciju i pospanost.

Bisfosfonati (alendronat, ibandronat…) – lekovi za lečenje osteoporoze, uzimaju se na prazan stomak, sa velikom čašom vode. Nakon toga, 30 minuta treba stajati, šetati, sedeti. Nikako ne smete biti u ležećem položaju, jer ako lek ne prodje potpuno kroz želudac, mogu nastati veoma opasne ulceracije jednjaka.

Ono što sigurno znamo da alkohol, koji je sam po sebi štetan, nikako ne konzumirati sa lekovima. Grejpfrut inhibira enzime jetre koji učestvuju u metabolizmu većine lekova i tako menja njihov terapijski efekat. I uvek pitajte farmaceuta za savet!

Ženska tema-kako sprečiti vaginalne infekcije

Svaka žena, mladja ili starija, seksualno aktivna ili u menopauzi…je bar jednom u životu imala neku vaginalnu infekciju. I kod većine je to jedna neprijatnost o kojoj ne želi da priča, stidljivo ide kod ginekologa i u apoteku po terapiju. Vagina je deo prodjajnog puta kod žene i zbog toga veoma važno ne dopustiti da se naizgled bezazlene infekcije, prošire na ostale organe male karlice, jer je onda i lečenje teže, i posledice mogu biti veoma opasne.

Pre svega, treba napomenuti da je vagina self-cleaning organ. Sta to znači? To znači da svaka žena ima sekret na dnevnom nivou, kroz koji se vagina čisti i koji sadrži vaginalne i cervikalne ćelije. I to je nešto zbog čega ne treba da Vam bude neprijatno.

Pre svega, evo nekoliko saveta za održavanje vagine i sprečavanje vaginalnih infekcija:

1. Idite redovno kod ginekologa. Čak i kad misite da je sve u redu i kada nemate nikakvih tegoba, idite. Ginekolozi mogu da vide mnoge stvari koje mi ne možemo.

2. Normalan Ph vagine je kiseo, 3.5 do 4.5. Lactobacilli, dobre bakterije koje se nalaze u vagini, luče laktatnu kiselinu i na taj način održavaju kiseo pH, koji srečava razmnožavanje patogenih bakterija, gljivica, virusa. Zato povremeno možete koristiti vaginalete koje sadrže Lactobacile, kako biste održavali optimalan pH vagine (Lactogyn, Vagilact, Ginophyllus…). Naročito posle uzimanja antibiotika ili kada opadne imuni sistem.

3. Omogućite Vašoj vagini da diše. Nosite pamučni veš, koji je prozračan i omogućava protok vazduha. Takodje, nemojte nositi suviše tesnu i usku odeću.

4. Higijena je veoma važna. Perite vaginu barem jednom dnevno, naročito pred spavanje. Nikako nemojte koristiti sapune. Sapuni imaju alkalan pH, koji ce narusiti pH vagine i time omogućiti laksi prodor patogena. Zato su dobar izbor intimni gelovi, čiji je pH prilagodjen vaginalnom (eucerin, nivea, lactacyd…)

5. Kada se perete ili brišete, uvek to radite od napred ka nazad. Tako ćete sprečiti da bakterije iz debelog creva predju u vaginu.

6. Zahtevajte od svog partnera da uvek koristi kondom. Time ćete, ne samo sprečiti prenošenje seksualno prenosivih bolesti, već ćete i omogućiti održavanje optimalne pH vrednosti Vaše vagine.

Koje su to najčešće vaginalne infekcije?

Kandidijaze-infekcija gljivicom Candida albicans. Često se javlja kada se poremeti vaginalna flora, posle pada imuniteta, posle terapije antibioticima… Lako se uočava infekcija, nastaje gust, beo, sirast sekret, blagog mirisa. Čelsto izaziva neprijatan svrab i crvenilo u predelu vulve i vagine. Leči se vaginalnim antimikoticima (canesten, kansen, gino daktanol…)

Bakterijske infekcije-često nastaju kada se smanji broj dobrih bakterija koje luče mlečnu kiselinu, i poveća se broj patogenih bakterija. Izazivaju vodenast, providan i često sluzav sekret, neprijatnog mirisa. Leči se antibioticima, i najčešće se daju vaginalete kombinovanog sastava, za mešovite bakterijsko-gljivične vaginalne infekcije.

Trihomonijza-izaziva je protozoa Trichomonas vulgaris. Prenosi se seksualnim putem. Sekret je žućkasto-zelene boje, ali često je prisutan bez ikakvih simptoma, i ako se ne leči može da dovede do steriliteta. Moraju se lečiti oba partnera.

Chlamidia trachomatis-seksualno prenosiva bakterija. Najčešće ne daje nikakve simptome. Leči se antibioticima. Ako se ne leči može da dovede do steriliteta.

Čuvajte svoje reproduktivno zdravlje!

Dijareja-neprijatnost ili opasnost?!

Sta je dijareja? Da li je svaka retka stolica dijareja? Sta je normalno praznjenje creva? Da li treba popiti svaki put probiotik ili neki lek kad imamo retku stolicu?
Smatra se da je normalno praznjenje creva nekoliko puta dnevno, do jednom nedeljno. Prosto neki ljudi imaju ubrzanu peristaltiku creva i imaju stolicu dva do tri puta dnevno. Medjutim, kada je ucestalost stolice za neku osobu mnogo cesca od uobicajene, kada je stolica retka, vodenasta i prate je bolovi, grcevi u stomaku, tada mozemo da kazemo da neko ima dijareju.
Postoje blazi oblici dijareje, kada se mozemo javiti farmaceutu u apoteci i kupiti neko sredstvo koje ce nam olaksati simptome i ubrzati lecenje dijareje. I postoje tezi oblici dijareje koju prate i krvave i sluzave stolice, jaki bolovi, visoka temperatura kada se moramo javiti lekaru. Narocito ukoliko se simptomi pogorsavaju, nastaje dehidracija organizma pa cak moze doci i do smrtnog ishoda.
Postoji i akutna i hronicna dijareja. Akutna najcesce nastaje zbog bakterijskih ili virusnih toksina, dok hronicna moze da bude zbog oboljenja sluznice creva, alergije na gluten, laktozu ili neki drugi sastojak hrane ili neko teze oboljenje. Svakako, uzrok hronicnog proliva moramo otkriti, te se moramo javiti lekaru.
Kod lecenja dijareje, na prvom mestu moramo uvesti rehidrataciju organizma. U tezim slucajevima, u bolnickim uslovima, daju se infuzioni rastvori-fizioloski, Ringerov… Za blaze oblike mozete kupiti Orosal, Rehidran…koji se rastvaraju u vodi i piju po gutljaj na svskih pet minuta.
Probiotici…prvi izbor za blagi oblik akutne dijareje. Danas u apoteci postoji veliki broj probiotskih preparata. Svi oni imaju slican sastav, mogu da se razlikuju po broju bakterijskih kultura i doziranju. Moja preporuka je da je bolje uzimati probiotike koji se doziraju vise puta u toku dana, jer kod akutne dijareje se crevni sadrzaj cesto prazni i sve probiotske kulture se izbace. Linex se moze uzimati tri putma po dve ili cak sest puta po jedna kapsula, sto je mozda i najbolje. Probiotic, probival, biorela su isto odlicni preparati.
Bulardi, gljivica koja veoma efikasno vezuje lose bakterije za sebe, razgradjuje toksine i potpuno eliminise uzrocnike dijareje. A veoma povoljno deluje i na sluzokozu creva.
Enterofuryl, kao crevni antiseptik, je odlican izbor kada se radi o akutnoj dijareji koja je izazvana nekim patogenim uzrocnikom.
Aktivni ugalj je takodje dobar izbor. On vezuje vodu za sebe i tako zgusnjava stolicu, a sto je jos vaznije vezuje toksine i izbacuje ih napolje. Zovu ga jos i “prirodni cistac”. Samo ga ne treba uzimati duzi vremenski period jer moze da vezuje za sebe i neke nutritivne supstance i lekove.
Za vreme proliva preporucuje se i blaga, dijetalna ishrana dvopek, pirinac, kuvani krompir, jogurt, piletina, caj od nane…
Ipak, uvek je bolje spreciti nego leciti. Zato dobro perite ruke, namirnice koje jedete moraju biti takodje ciste i bakterioloski ispravne. I jacajte imuni sistem!